Права по основу Закона о финансијској подршци породици са децом су:

            Накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада, ради неге детета и одсуства са рада, ради посебне неге детета  остварују: запослени код правних и физичких лица и лица која самостално обављају делатносту.            Накнаду зараде остварује и отац, један од усвојитеља, хранитељ, односно старатељ детета, када у складу са прописима о раду користи одсуство.
            Накнада зараде за запослене код послодавца, обрачунава се и исплаћује у висини основне зараде запосленог за месец који претходи месецу у коме отпочиње коришћење одсуства, увећане по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу, у складу са законом, а највише до пет просечних месечних зарада у Републици.
            Ако је раст зараде запосленог у последња три месеца која претходе месецу отпочињања одсуства већи од раста просечне зараде код послодавца у том периоду, запосленом се накнада зараде умањује сразмерно разлици између раста зараде запосленог и раста просечне зараде код послодавца у последња три месеца која претходе месецу отпочињања одсуства. Накнада зараде запосленог усклађује се са растом његове зараде, а ако је тај раст зараде већи од раста просечне зараде код послодавца за период за који се врши усклађивање, накнада зараде усклађује се са растом просечне зараде код послодавца. Накнада зараде за лица која самостално обављају делатност обрачунава се и исплаћује у висини просечне месечне основице на коју се плаћа допринос за обавезно пензијско и инвалидско осигурање у последња три месеца која претходе месецу у коме је започето коришћење одсуства. Накнада зараде за лица која самостално обављају делатност усклађује се са кретањем просечне месечне зараде запослених у Републици.
            Начин обрачуна накнаде зараде за лица која самостално обављају делатност прописује министар надлежан за социјална питања. Лицима која су била у радном односу, односно самостално обављала делатност, непрекидно и непосредно пре остваривања овог права од три до шест месеци припада 60%, а лицима која су била у радном односу, односно самостално обављала делатност, непрекидно и непосредно пре остваривања овог права до три месеца припада 30% од износа накнаде зараде.
            Обрачун и исплату накнаде зараде врши послодавац истовремено са обрачуном и исплатом зарада запосленима. Послодавац је дужан да општинској, односно градској управи достави: потврду о висини основне и увећане зараде запосленог; обрачун зараде, односно накнаде зараде који је дужан да достави запосленом, у складу са законом, за последња три месеца која претходе месецу у коме отпочиње одсуство; потврду о кретању просечне месечне зараде код послодавца за последња три месеца која претходе месецу у коме отпочиње одсуство.
            За кориснике права, из овог закона који немају друге запослене, обрачун и исплату накнаде зарада врши општинска, односно градска управа из средстава обезбеђених у буџету Републике. Општинска, односно градска управа врши пренос средстава послодавцу, из средстава обезбеђених у буџету Републике.
            Министар надлежан за финансије и министар надлежан за социјална питања споразумно прописују начин и поступак преноса средстава за исплату накнаде зараде запосленима за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета.

            Право на родитељски додатак
            Родитељски додатак остварује мајка за прво, друго, треће и четврто дете под условом да је држављанин Србије, има пребивалиште у Републици Србији и остварује право на здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осигурање.
            Редослед рођења утврђује се према броју живорођене деце мајке у моменту подношења захтева за остваривање права на родитељски додатак.
            Право остварује мајка која непосредно брине о детету за које је поднела захтев и која није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења. Уз захтев за остваривање права на родитељски додатак подноси се потребна документација и уверење надлежног органа старатељства. Право на родитељски додатак, може остварити и отац детета, уколико мајка детета није жива, уколико је напустила дете или је из објективних разлога спречена да непосредно брине о детету. Услови за остваривање права на родитељски додатак утврђују се у односу на дан подношења захтева. Родитељски додатак исплаћује се једнократно почевши од јуна 2002. године и износи за друго дете 50.000 динара, за треће дете 90.000 динара и за четврто дете 120.000 динара.
            Родитељски додатак за прво дете исплаћује се једнократно, почевши за сву прворођену децу од 1. јануара 2006. године, и утврђује се у висини од 20.000 динара. Родитељски додатак за друго, треће и четврто дете исплаћује се у 24 једнаке месечне рате, почевши за сву новорођену децу од 1. јануара 2006. године.             Родитељски додатак усклађује се 1. априла и 1. октобра текуће године, на основу статистичких података, са кретањем трошкова живота на територији Републике у претходних шест месеци, а његов номинални износ утврђује решењем министар надлежан за социјална питања.
            Висина родитељског додатка утврђује се у односу на дан рођења детета. Захтев за остваривање права на родитељски додатак са потребном документацијом подноси се најкасније до навршених три месеца живота детета.
            Родитељски додатак не може се остварити ако мајка или чланови породице у којој живи плаћају порез на имовину на пореску основицу већу од 12.000.000 динара.
            Родитељски додатак не може се остварити ако родитељи у моменту подношења захтева живе и раде у иностранству.

Право на дечији додатак
            Дечији додатак остварује један од родитеља који непосредно брине о детету, који је држављанин Србије, има пребивалиште на територији Републике Србије и остварује право на здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осиугурање, за прво, друго, треће и четврто дете по реду рођења у породици, од дана поднетог захтева, под условима предвиђеним овим законом.
            Ово право под једнаким условима могу остварити и хранитељ и старатељ детета, за највише четворо деце, рачунајући  и сопствену децу. Дечији додатак припада детету до навршених 19 година живота, ако се у својству редовног ученика налази на школовању. Изузетно дечији додатак припада и после навршених 19 година живота за дете за које је донет акт о разврставању све док је обухваћено васпитно образовним програмом и програмом оспособљавања за рад, а за дете над којим је продужено родитељско право најдуже до 26 године.
За родитеље детета ометеног у развоју за које је донет акт о разврставању а које није смештено у стационарну установу новчани износ увећава се за 30%.
            Право на дечији додатак остварује се: ако укупан месечни приход умањен за порезе и доприносе, по члану породице остварен у три месеца који претходе месецу у коме је поднет захтев износи до 2.750 динара, а укупан месечни катастарски приход по члану породице у претходној години не прелази износ од 3% просечног катастарског прихода по једном хектару плодног земљишта у претходној години или је остварен од земљишта до 500м? на коме је подигнута стамбена зграда; ако укупан месечни катастарски приход по члану породице у претходној години износи до 7% просечног катастарског прихода по једном хектару плодног земљишта у претходној години, а породица не остварује друге приходе. Износ од 2.750 динара је износ за јун 2002. године и усклађује се са индексом трошкова живота.
            За самохране родитеље, хранитеље, старатеље и родитеље детета ометеног у развоју за које је донет Акт о разврставању а које није смештено у стационарну установу, цензус се увећава за 20%.
            Номиналне износе цензуса за остваривање права на дечији додатак, утврђује министар надлежан за социјална питања. Висина дечијег додатка за месец јун 2002. године, за прво, друго, треће и четврто дете износи 900 динара.. Висина дечијег додатка усклађује се 1. априла и 1. октобра текуће године, на основу статистичких података, са кретањем трошкова живота на територији Републике у претходних шест месеци.  Износ дечијег додатка, за самохране родитеље, хранитеље, старатеље и родитеље деце ометене у развоју увећава се за 30%.За дете за чије се образовање или рехабилитацију потпуно или више од 50% обезбеђују средства из јавних расхода износ дечијег додатка умањује се за 50%.

Накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу ометену у развоју  је мера заштите ове категорије деце као посебно осетљиве популације. Њом се подстиче укључивање ове деце у редовне предшколске активности. Ово право, родитељи могу остварити на следећи начин – Родитељ, на општини пребивалишта, подноси захтев за ову накнаду, прилажући следећу документацију: Акт о разврставању детета ометеног у развоју, Решење о оствареном праву на дечији додатак – за дете које  борави у редовној васпитној групи, Потврду предшколске установе о упису детета у развојну, односно  редовну васпитну групу, са подацима у погледу дужине дневног  боравка детета.

Област породично-правне заштитерегулисана је Породичним законом, којим се уређују брак и односи у браку, односно у ванбрачној заједници, односи детета и родитеља, усвојење, хранитељство, старатељство, издржавање, имовински односи у породици, заштита од насиља  породици, поступци у вези са породичним односима и лично име. 

Родитељско право
Родитељи имају право и дужност да се старају о детету. Старање о детету обухвата: чување, подизање, васпитавање, образовање, заступање, издржавање, те управљање и располагање имовином детета. Родитељско право  се може  продужити и после пунолетства детета ако је дете због болести или сметњи у психофизичком развоју неспособно да се само стара о себи и о заштити својих права, односно интереса или ако својим поступцима угрожава сопствена права и интересе.

Право на издржавање
Право на издржавање је једно од права из Породичног закона, а подразумева спровођење одређених мера у интересу лица коме се пружа одређени вид заштите према одредбама овог Закона.
Родитељи су дужни да издржавају своју малолетну децу. Пунолетно дете, које је неспособно за рад, а нема довољно средстава за издржавање, има право на издржавање од родитеља, док такво стање траје.
Деца су дужна да издржавају своје родитеље који су неспособни за рад, а немају довољно средстава за издржавање, или их не могу остварити из постојеће имовине.